U toku vanrednog stanja postoji veliki broj pitanja koji se javlja među zaposlenima i radnicima, kao što su: otkaz ugovora o radu, prestanak radnog odnosa, otkaz poslodavca, otkaz od strane firme, davanje otkaza, koji su od krunskog značaja za zaposlene i njihove poslove (radni odnosi u vanrednom stanju, radni odnosi za vreme vanrednog stanja).

Zaposleni su u situaciji da vode računa o svojim radnim pravima, kao i o svojim radnim dužnostima u skladu sa zakonom.

U situacijama kao što su pravo na naknadu zarade u slučaju prekida i umanjenja obima rada kod poslodavca.

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo da ostvari naknadu zarade u skladu sa ugovorom koji je sklopio sa poslodavcem. Definicija zakona o radu kaže da za vreme prekida rada, smanjenje obima rada poslodavca, do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, mora biti isplaćena najmanje u visini 60% prosečne zarade i ne može biti manja od minimalne zarade.

Trajanje prekida rada ili smanjenog obima posla ne može trajati duže od 45 (četrdesetpet) radnih dana u toku jedne godine.

Naravno, za navedeno je potrebno da Odluku o prekidu rada ili smanjenom obimu posla donese poslodavac, u kojoj odluci se određuje vremensko trajanje prekida tj. smanjenja obima rada i to najviše do 45 radnih dana.

Poslodavac donosi rešenje koje se uručuje zaposlenom. Za to vreme svi zaposleni kod tog poslodavca imaju pravo da ostvare naknadu zarade u visini od 60% od prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (advokat za radno pravo, advokat za radne odnose).

Duži prekid rada, odnosno smajnenje obima posla poslodavac može dobiti samo uz saglasnost ministra. I u ovom slučaju, kada poslodavac uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, radnik ima pravo da ostvari naknadu zarade u visini od 60%.

Prava zaposlenog, prava radnika u situaciji da poslodavac mora da prekine rad usled odluke državnog organa.

U ovom slučaju zaposleni ima pravo da ostvari naknadu zarade. Važno je napomenuti da je i dalje u radnom odnosu i ima svoja prava kao osigurano lice. Isplata naknade određuje se opštim aktom kod poslodavca i ugovorom o radu koji zaposleni ima.

Poslodavac je u obavezi da zaposlenima tj. radnicima isplati zaradu za obavljeni rad, kao i da obezbedi zakonom propisane uslove rada:

  • zaštita života i zdravlja zaposlenog,
  • ima obavezu da obaveštava zaposlene o uslovima i organizaciji rada,,
  • ispunjavanje drugih uslova.

Neplaćeno odsustvo i mirovanje radnog odnosa i prava radnika (advokat za otkaz ugovora o radu).

Rešenje o neplaćenom odsustvu, kojim može biti definisano koliko traje neplaćeno odsustvo. Po proteku tog perioda zaposleni se vraća na posao.

Važno je napomenuti da za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruje radni odnos, tj. prava i obaveze iz radnog odnosa. Radnik za vreme neplaćenog odsustva gubi status osiguranika, jer mu se ne uplaćuju porez i doprinosi, kao ni naknada zarade.

Otkaz ugovora o radu za vreme vanrednog stanja (otkaz za vreme vanrednog stanja).

Kada bi smo postavili pitanje da li zaposleni mogu dobiti otkaz ugovora o radu u toku vanrednog stanja, odgovor bi bio da zaposleni mogu dobiti otkaz ugovora o radu (otkaz od strane poslodavca).

Ne postoji državna uredba koja može zaštititi radnika od prestanka radnog odnosa, ni u slučaju da je zasnovan radni odnos na određeno vreme.

Poslodavac za vreme vanrednog stanja može doneti rešenje o prestanku radnog odnosa zaposlenog, bilo da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan (advokat za radno pravo).

Prestanak radnog odnosa je određen zakonom:

  • istekom vremenskog intervala na koji je zasnovan,
  • otkaz usled tehnološkog viška,
  • sporazumom između radnika i poslodavca,
  • otkaz od strane poslodavca, kao i otkaz od strane zaposlenog,
  • drugi razlozi po zakonu.

Otkaz za vreme trudnoće (trudnoća otkaz), otkaz za vreme porodiljskog odsustva (otkaz i porodiljsko), otkaz za vreme odsustva sa rada radi nege deteta (odsustvo sa rada), otkaz za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta (nega deteta). U svim navedenim slučajevima radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka prava na odsustvo sa posla.

Karantin i pravo na naknadu zarade (prava radnika, prava zaposlenih, tužba protiv poslodavca, otkaz ugovora o radu).

Ukoliko je zaposleni usled epidemije privremeno sprečen za rad (covid-19 i rad) zbog propisane mere obavezne izolacije zaposleni može da ostvari naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Ovaj vid privremene sprečenosti uređen je kao bolovanje zaposlenog.

U slučaju da je zaposleni u karantinu poslodavac zaposlenom (kao osiguraniku) ima obavezu da isplati naknadu zarade za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad i to iz svojih sredstava. Nakon trideset dana naknada zarade se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pošto poslodavac podnese odgovarajuću dokumentaciju. Visina naknade zarade za vreme bolovanja, odnosno izolacije zaposlenog i privremene sprečenosti za rad iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.

Obavljanje rada od kuće (rad od kuće).

Gde postoji mogućnost potrebno je izvršiti organizaciju drugačijeg rada u toku vanrednog stanja. Uredba o organizovanju rada za vreme vanrednog stanja.

Poslodavac je dužan je da obezbedi uslove za rad na daljinu ili rad od kuće za sva radna mesta gde je moguće organizovati takav rad (rad od kuće, ekonomske mere usled vanrednog stanja).

Poslodavci imaju pravo da upute zaposlene na “prinudni odmor” – privremeno odsustvo uz isplatu naknade. Visina naknade koju će poslodavac isplaćivati nije definisana minimalnim iznosom, već je poslodavac sam propisuje.

Poslodavac može dati zaposlenom da koriste godišnji odmor i to samo za neiskorišćeni godišnji odmor, za neiskorišćene dane. Bolovanje je moguće samo ako izabrani lekar tj. stručni medicinski radnik utvrdi da postoji potreba da zaposleni ne ide na posao i da nije sposoban za rad.

Prekid radnog odnosa na osnovu sporazuma sa poslodavcem tj. da sam otkaz, ne može da ostvari pravo na novčanu naknadu koju dodeljuje Nacionalna služba za zapošljavanje.

U toku prekida rada zarada ne bi trebalo biti niža od 60% prosečne zarade za prethodnih 12 meseci, niti manja od iznosa minimalne zarade.

Visina naknade iznosi 65% od osnovice za obračun naknade zarade u slučaju bolovanja. Osnovica za obračun naknade se utvrđuje na osnovu prosečne zarade koju je zaposleni ostvario u poslednjih 12 meseci, pre nego što je došlo do privremene sprečenosti za rad.

U toku trajanja vanrednog stanja postoji nekoliko načina da se zaposlenima, odnosno osiguranicima produži bolovanje, zbog toga što RFZO ne radi sa strankama. To su:

  • ukoliko je zaposleni zbog privremene sprečenosti za rad već izlazio pred komisiju RFZO pre vanrednog stanja, bolovanje mu se automatski produžava za 30 dana,
  • ukoliko je zaposleni otvorio bolovanje kod lekara opšte prakse, ali još uvek nije bio upućen na komisiju RFZO kako bi mogao i da produži bolovanje, prvostepena lekarska komisija filijale RFZO mu produžava privremenu sprečenost za rad, odnosno bolovanje (osiguranik se javlja izabranom lekaru),
  • trudnice kojima je izabrani lekar utvrdio privremenu sprečenost za rad zbog održavanja trudnoće (ili je utvrdila lekarska komisija) automatski se produžava bolovanje za naredna tri meseca, od dana kada bi ona trebalo da se javi; trudnica ne izlazi na komisije, a bolovanje može produžiti najkasnije do otvaranja porodiljskog odsustva.

Zdravstveni radnici. Prava zdravstvenih radnika.