Newsletter 1

NOVINE U OBLASTI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U SRBIJI

Dana 27. oktobra 2017. godine stupio je na snagu Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (u daljem  tekstu: ,,Zakon’’), koji je donet sa ciljem bržeg, jeftinijeg i efikasnijeg poslovanja.  Zakonom se vrši uklađivanje domaćeg prava sa Uredbom EU o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja za elektronske transakcije na unutrašnjem tržištu, što predstavlja veliki iskorak srpske privrede na globalnom planu.

Zakon uvodi elektronski pečat i na taj način proširuje mogućnosti pravnih lica u pogledu korišćenja pogodnosti koje pruža elektronsko poslovanje. Zakonom je regulisan i elektronski potpis. Iako je i do sada postojao kao mogućnost, mali broj građana je koristio elektronski potpis, zbog složene procedure njegovog pribavljanja, te stoga novi Zakon nastoji da pojednostavi proceduru pribavljanja elektronskog potpisa i pospeši njegovu upotrebu. I elektronski pečat i elektronski potpis mogu biti elektronski, napredni elektronski i kvalifikovani. Zakonom je propisano da se elektronskom potpisu/pečatu ne može osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zbog toga što je u elektronskom obliku ili što ne ispunjava uslove za kvalifikovani elektronski potpis/pečat. Kvalifikovani elektronski potpis ima isto pravno dejstvo kao i svojeručni potpis, dok za kvalifikovani elektronski pečat važi pretpostavka očuvanosti integriteta i tačnosti porekla podataka za koje je vezan.

Treba imati na umu da Zakon predviđa i određena ograničenja upotrebe elektronskog pečata i potpisa. Naime, ne mogu se koristiti elektronski pečat i potpis kada je posebnim zakonom predviđeno da se ugovori i drugi pravni poslovi  sačinjavaju u formi overe potpisa, javno potvrđene isprave ili javnobeležničkog zapisa.

Novim zakonom regulisana je i odgovarajuća alternativa za preporučenu pošiljku, odnosno elektronska dostava, koja može obična i kvalifikovana. U Zakonu se navodi da za podatke iz elektronske poruke poslate ili primljene putem usluge kvalifikovane elektronske dostave važi pravna pretpostavka integriteta podataka, slanja podataka od naznačenog pošiljaoca, prijema od strane naznačenog primaoca, te pouzdanosti datuma i vremena slanja i prijema.

Prelaznim i završnim odredbama Zakona propisano je da danom stupanja na snagu ovog Zakona prestaje da važi Zakon o elektronskom potpisu i Zakon o elektronskom dokumentu, ali će se podzakonski akti doneti na osnovu ovih zakona primenjivati i posle prestanka važenja navedenih zakona, sve do donošenja odgovarajućih propisa saglasno novom Zakonu, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa njegovim odredbama.

Možemo zaključiti da će biti potrebno neko vreme da zakonska rešenja predviđena novim Zakonom zažive i u praksi, ali to svakako ne umanjuje njihov značaj za efikasnije poslovanje u Srbiji.

Newsletter 2

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE PODNELA JE USTAVNOM SUDU INICIJATIVU ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA O ZAŠTITI KONKURENCIJE I SVIH POVEZANIH PODZAKONSKIH AKATA

Advokatska komora Srbije je u septembru mesecu Ustavnom sudu podnela Inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije i predložila donošenje novog zakona, koji bi bio u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ali i u interesu privrede, proizvođača i potrošača.

KOMISIJA I TUŽI I SUDI

U aktuelnom zakonu Komisija za zaštitu konkurencije ima mogućnost da kao državni organ sama vodi kaznene postupke i da mimo suda izriče milionske kazne privatnim i državnim preduzećima.
Komisija to čini bez usmenih rasprava, bez sudskog nadzora i to do drugog stepena na sudu, što se naziva ,,pravnim apsurdom’’. Zakoni u bilo kom postupku, bilo gde u svetu, dozvoljavaju da u ,,raspravi’’ dve strane, tuženog i branioca, učestvuje i treća, nepristrasna strana, odnosno sud, kojeg ovde nema.
Privredna komora Srbije pokrenula je takođe, ranije, nezavisnu inicijativu, te tražila od privrednika da joj dostave predloge za izradu novog zakonskog okvira i predložila, takozvani, Austrijski model Zakona o zaštiti konkurencije.
Zakon o zaštiti konkurencije je u suprotnosti sa Ustavom, sa praksom Ustavnog suda, Evropskog suda za ljudska prava i u suprotnosti sa evropskom Konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, čiji je Srbija potpisnik.

PRAVNOM LICU SE VIŠE ISPLATI DA SE PROTIV NJEGA POKRENE KRIVIČNI POSTUPAK I DA KRIVIČNO ODGOVARA NEGO DA SE POKRENE POSTUPAK PRED KOMISIJOM ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE

Žalbe privrednika i stručne javnosti na dosadašnji rad Komisije odnose se između ostalog i na to da Komisija izriče astronomski visoke kazne, i da one idu i do 10 odsto godišnjeg konsolidovanog prometa jedne firme.
Prema važećem Krivičnom zakonu, za pravna lica kazna može biti maksimalno 500 miliona dinara, dok Komisija, kao nesudski organ, ima ovlašćenje da izriče kazne koje mogu višestruko premašiti taj maksimum.
Visoke kazne koje Komisija izriče, prema mišljenju UZUZ-a, prevazilaze opšti maksimum koji je ustanovljen u Srbiji i u suprotnosti su sa jedinstvom pravnog poretka koje promoviše Ustav. Takođe, posebno je zabrinjavajuće što Komisija po sadašnjim pravilima može da upadne u prostorije bilo kog preduzeća bez naloga suda, zapleni računare i dokumentaciju, te naloži da joj se dostavi privatna prepiska, a to pravo nema nijedan državni organ u Srbiji. U UZUZ-u objašnjavaju i da Komisija za zaštitu konkurencije sama, bez zakonske osnove propisuje visinu taksi za preduzeća.
Uklanjanje ovog zakona iz našeg pravnog sistema je obaveza prema Savetu Evrope, a postoji i opasnost da država dođe u situaciju da plaća odštete u međunarodnim sporovima ukoliko se ne usvoji novi zakon.

Call Now Button